Матичњак ( Melissa officinalis L )
(маточина, мелиса, пчелиња трава, лимун трава)


Матичњак је лековита и зачинска биљка пријатног мириса, који помало подсећа на лимун и нану. Од матичњака се користи лист (Melissae folium) и етарско уље (Melissae aetheroleum). Лист и лисни изданци се традиционално користе за смирење, побољшање варења и ублажавање грчева у стомаку, користе се суви. Етарско уље се употребљава у фармацеутској и козметичкој индустрији.


У новије време је доказано седативно дејство уља и различитих екстраката матичњака, које се разликује од сличног дејства других биљака из ове фамилије. Поред тога што делује против бактерија, уље матичњака испољава и антивирусно дејство, а нарочито смањује вирулентност и успорава развој Herpes simplex вируса, па се и користи у терапији херпеса.










Технологија гајења



Плодоред.

Матичњак не улази у класичан плодоред јер на истом месту може остати и до десет година. Будући да се матичњак сади у јесен, добар му је сваки предусев који се рано бере. Матичњак може бити предусев свакој једногодишњој лековитој или ратарској култури. На исто место се сеје тек након четири или пет година. Успешно се гаји и на тек разораним природним ливадама и пашњадима, уз добру припрему земљишта и адекватно ђубрење.



Обрада земљишта.

Дубоко орање на 30-35 cm је потребно због вишегодишњег гајења матичњака на истом месту. Лака земљишта се ору на нешто мању дубину (22-25 cm). Међутим, на изузетно лаганим земљиштима, обраду земљишта је неопходно обавити у пролеће када се предвиђа и сетва или садња расадом. Све радње, као и равнање површине, треба обавити најкасније до краја октобра ако се матичњак сади у јесен. Дубина растреситог слоја мора бити 10-12 cm.



Ђубрење.

За органску производњу матичњака неопходна је примена згорелог стајњака у количини од 20-25 t/hа. Добри приноси се постижу када се матичњак гаји на парцели која је била ђубрена стајњаком током гајења претходне културе. Матичњак добро реагује и на фолијарна ђубрива дозвољена у органској производњи. Органско ђубриво (стајњак) треба распоредити по земљишту пре орања, а одмах након тога га треба заорати.За конвенционалну производњу матичњака користимо комплексна минерална ђубрива, у количини која, на богатијим земљиштима, треба да буде око 50 kg/hа азота, 60-70 kg/hа фосфора и 90-100 kg/hа калијума. Ове количине треба кориговати у зависности од резултата контроле плодности земљишта. Хранива се дају у основној обради и предсетвеној припреми земљишта, тако да се 70% фосфора и калијума, као и 30% азота, примени у основној обради, а 30% фосфора и калијума, као и 70% азота, у предсетвеној припреми земљишта. У пролеће се обави прихрана са 15-25 kg/hа азота.



Сетва - садња.

Усев матичњака се може засновати директном сетвом или садњом расада. У првој години велики проблем представља сузбијање корова, па се због тога ретко примењује директна сетва. Када се ипак ради, сетва се обавља рано у пролеће, у марту, сејалицама за ситнозрне врсте, а размак између редова је 50 cm. За 1 hа је потребно 8-10 kg семена. Расад се сади у октобру, машинама за садњу, на међуредни размак од 50 cm и 20-25 cm у реду, са оптималним склопом од 80-100 хиљада биљака по хектару. Уколико постоји могућност наводњавања, може се садити и у пролеће. Расад тада мора бити произведен у топлим лејама, што поскупљује производњу.



Производња расада.

Расад се за јесењу садњу производи у хладним лејама. Најпре се одреди потребна активна површина леје, сетвени слој се обогати хумусом и проветри се земљиште. Сеје се једноредном сејалицом. Међуредни размак је 12-15 cm, дубина сетве 0,5 cm, а утрошак семена 0,6 g по м2. За један хектар засада, потребно је засејати расад на 110-130 m2 леје, уз утрошак од 66-78g семена. Земљиште након сетве треба залити и континуирано одржавати површину влажном до појаве првих правих листића, (10- 15 mm). У зависности од дневних падавина и температура у септембру, количина воде се може смањити.



Нега усева.

За производњу матичњака важно је проветравање земљишта, које се мора обавити два до три пута до затварања редова, a пo једном после сваког кошења. Хемијско сузбијање корова врши се у мају применом прометрина S-50 (3-4 kg/hа) или паторана (2,5-3,5 kg/hа), у зависности од типа и тежине земљишта (на тежим земљиштима се примењује већа доза хербицида због инактивације). Карактеристичне болести матичњака су септорија, која изазива сиво смеђе и црне пеге на ободу листова, и рђа. Пегавост се сузбија триазином (5 kg/hа) или брестаном (3 kg/hа), a рђу сузбијамо беномилом 50 Wp (1 kg/hа). Од штетних инсеката, проблем у производњи матичњака представљају бувач и лисне ваши. Последње прскање инсектицидима неопходно је обавити 25 дана пре жетве.Прихрањивање се врши азотним ђубривима, у два наврата, истовремено са првим и другим прашењем, али се прихрањивање врши и у другој и осталим годинама, комплексним ђубривом NPK 15:15:15 (100-150 kg/hа).



Наводњавање.

Критични периоди матичњака за воду су фаза клијања и ницања, као и фаза пре цветања, када је пожељно наводњавати усев. Прво наводњавање се обавља после сетве или расађивања, а још једно после 2-3 недеље. Следеће наводњавање је пред цветање, а остала наводњавања треба обавити после сваког откоса. Најбоље је стално контролисати влагу у земљишту и одржавати је на 70% од пољског водног капацитета.



Кошење хербе.

Надземни део матичњака се коси вученим, самоутоварним комбајном или комбајном за камилицу, а механизам за брање се мора заменити косом за житарице, за шта може послужити и тракторска бочна коса. Коси се само онолико хербе колико се одмах може сакупити. Херба која остане на земљишту преко ноћи, није више употребљива, јер потпуно потамни. Време кошења зависи од намене сировине. Уколико се матичњак коси за добијање дроге сувог листа, он је физиолошки зрео када стабљика достигне висину од око 60 cm, а однос количине листа и стабљике буде 60:40%. Такви услови се у првој години постижу у јулу и тада се обавља прво кошење. Други пут се коси почетком октобра. Вишегодишњи усев се први пут може косити средином маја.

У условима сувог ратарења постижу се два откоса, а уз правилан распоред падавина, понекада, и слаб трећи откос. У условима наводњавања се могу добити и три до четири откоса годишње. Матичњак се мора косити на висини 5-7 cm од земљишта. Од два откоса, у првој години производње, може се добити 10-15 t свеже хербе по хектару, а следећих година се добија и 15-20 t/hа. Наводњавањем се годишњи принос може повећати 30-40%.Време физиолошке зрелости се одлаже за месец дана ако се биљка бере за дестилацију етарског уља. Највећи проценат уља матичњак постиже када је 75% семена у млечној зрелости, а 25% цветова још цвета. Ако се први откос користи за дестилацију, не препоручује се интензивно наводњавање, јер се тада смањује садржај етарског уља у биљци, а у том случају се, након првог откоса у трећој декади јула, може рачунати са само једним додатним откосом почетком октобра, који може послужити само за добијање суве дроге. Принос етарског уља са јединице површине је низак, а удео активне материје варира у зависности од својстава сорте, карактеристика климе и земљишта итд. Удео етарског уља у херби, у зависности од сорте, износи 0,01-0,39% у односу на суву материју.



Производња семена.

Са површине најпре треба уклонити коров и полегле гране, уколико се жели произвести семе. Сазревање семена почиње у августу и траје скоро месец дана. Жетва се може обавити у једном или два прохода. Комбајн малог захвата се употребљава за жетву у једном проходу, а биљке се жању када је зрело 75% семена. Принос износи 400-500 kg семена по хектару, а клијаво је мање од 60% семена. Ако се врши двофазна жетва, кошење биљака се врши када је зрело приближно 50% семена. Биљке се, затим, оставе на сувом и промајном месту да семе дозри, а вршидба се обавља након двадесетак дана. Код таквог начина брања принос семена је чак 700 kg но хектару, а више од 85% семена је клијаво.



Рашић Сузана,дипл.инж.